Godinama sam radila poslove u kojima nisam mogla da se zamislim dugoročno. 
Jedan – u velikoj korporaciji – bio je najbliže tom osećaju da *ima smisla*. Sve ostalo… prazno. Nedovoljno. Bez ikakvog osećaja svrhe.

Danas radim sa ženama iz svih branši – od medicine do IT-ja – i jedno je zajedničko: 
Ni jedna ne oseća da je to to. 
Uvek nešto fali.

Društvene mreže nas dodatno sabotiraju. 
Vidimo lažno savršene živote. Milione. Putovanja. Slobodu. 
I mislimo – sa mnom nešto nije u redu.

Ali istina je drugačija: 
Neće svaki posao biti svrha. Neki će samo biti način da platimo račune. 
I to je u redu.

Nisu svi stvoreni da budu preduzetnici. 
Nije svako okruženje toksično samo zato što te ne ispunjava.

Zato radim to što radim – da pomognem ženama da razdvoje iluziju od realnosti i izgrade svoju karijeru bez konstantne samokritike.

Ako se i vi preispitujete – možda je vreme da ne menjate posao, već perspektivu.