Kad sigurnost postane preteška

Ponekad ostajemo tamo gde nam nije dobro – jer nam je rečeno da je to „sigurno“. 
Plata stiže redovno, zna se red, zna se kraj smene. Ali zna se i onaj osećaj u stomaku. 
Guši. Tera suze. Gasi nas.

S druge strane, pojavi se nešto što liči na san. Kreativnost, priroda, novi početak. 
Ali nema sigurnosti. Nema prijave. Nema garancija.

I ostanemo – ne jer ne znamo šta želimo, nego jer se bojimo da to želimo.

A prava istina?
Sigurnost koja boli nije sigurnost. To je tiha propast.

Zato… 
– Zastanite. 
– Zapitajte se: Da nemam strah – šta bih izabrala?
– I zapamtite: ne mora sve odmah, ali ne mora ni ovako zauvek.

Ako se pronalazite u ovome – niste sami.
Vaš osećaj nije slabost. On je kompas.