Radim sa ženama koje su ambiciozne, sposobne i obrazovane. 
Ženama koje znaju mnogo – ali često ne govore. 
Zato što su ih jednom prekinuli. Ismejali. Ponižavali. 
Zato što su preživele mobing. Ili predugo bile u toksičnom okruženju.

Jedna moja klijentkinja, recimo, i dalje sedi u uglu sale za sastanke. 
Zna tačno šta bi rekla. Ima rešenje. Ali reč ne izlazi. 
Jer i dalje oseća posledice.

I zato ovo nije još jedan tekst o „ženskom osnaživanju“. 
Ovo je poziv da prestaneš da ćutiš – jer ćutanje ima cenu.

Šta se dešava kada ne govorimo?

– Drugi preuzimaju zasluge za naš rad.
– Učimo sebe da nismo bitne. 
– Gubimo prilike jer nismo viđene i prepoznate.
– Naša tišina postaje navika.

I najopasnije: 
Počinjemo da verujemo da stvarno nemamo šta da kažemo. 
A imamo.

Kako počinje promena?

Ne počinje tako što „postajemo glasne“. 
Počinje kada naučimo da:

– Prepoznamo *zašto ćutimo.*
– Razumemo *kako da se izrazimo bez konflikta.*
– Naučimo *fraze koje nam pomažu da zadržimo reč.*
– Osetimo *sigurnost da budemo primećene.*

Rad sa mnom ne počinje CV-jem, već pitanjem.

Zato što sam tu da pomognem ženama da ponovo veruju svom glasu. 
Ne moraš vikati da bi te čuli. 
Ali moraš stati iza svojih reči. 
I naučiti kako da ih izgovoriš – jasno, smireno i čvrsto.

Ako si ti ta žena, ili znaš nekoga kome je ovo potrebno – 
piši mi „TIHA“. 
Započnimo razgovor koji menja sve.